Neprekidno trosenje svega oko nas i u nama. Suprotstavljajuci se toj neumitnoj sili koja "nagriza, busi, kida i rastvara" sve sto postoji, Gospodjica se, u stvari, suprotstavlja samome zivotu. Zivot Rajke Radakovic protekao je u znaku jedne strasti - ljubavi prema novcu. Ali, Rajka nije gradjena kao tip tvrdice, izmedju ostalog i zbog toga sto Andric kao pisac nije bio sklon stvaranju tipova. On, u stvari, uvek naglasava posebnost svake ljudske sudbine, a za Rajku ce posebno podvuci da je mimo drugih ljudi, "kruska divljakusa", kako za nju kaze njena tetka. Rajka, medjutim, nije uvek bila takva, tvrdicluk nije rezultat njene prirodne predodredjenosti, vec proizvod okolnosti i zivotnih prilika. Do svoje petnaeste godine, ona je bila poput ostalih svojih vrsnjakinja. Tada se dogodila tragedija u njenoj porodici: otac joj je bankrotirao i ubrzo potom umro, ostavivsi svojoj kceri strasan samrtnicki amanet da podredi svoj zivot stednji i da nemilosrdno brani svoje interese. Od toga casa, Rajka pocinje polako da se menja, postaje kruta, gruba, neosetljiva i prema sebi i prema drugima. Sa ocevim slomom, srusio se citav Rajkin svet i sve ce u njenom buducem zivotu biti fiksirano u tom tragicnom trenutku. Samo se ponekad u Rajki, cija je egzistencija potpuno ogoljena i svedena, javi emocija, ali je ona, u skladu sa zavetom datim ocu, gusi i odbacuje. Jedino ce Rajkin ujak, dajdza-Vlado, uspeti da prodre kroz njen oklop. On je opseda kao olicenje potpuno drugacijeg principa i odnosa prema svetu nego sto je njen. Rajkin odnos prema ujaku dvostruk je: ona ga voli i boji ga se, jer joj on citavim svojim zivotom pokazuje da se moze ziveti i drugacije. On predstavlja njeno trajno "najneznije i nastrasnije osecanje". Dajdza-Vlado, medjutim, tragicno umire mlad i kao da time ucvrscuje Rajkino stajaliste.