Generalna proba samoubistva, nova komedija Dusana Kovacevica, nesumnjivo najboljeg dramskog pisca nase savremene knjizevnosti, napisana sedam godina posle Doktora sustera (2001), prethodne drame ovog autora, zavrsena deset dana pre pocetka ovogodisnjeg Sajma knjiga u Beogradu, na specifican i posredan knjizevni nacin, uz pomoc podtekstualnog humoristickog i satiricnog tona, uz neposredne groteskne i hiperbolicne situacije i prizore, sistematski razvijajuci i iz scene u scenu uvecavajuci svoju komediografsku tenziju, govori o slozenom i protivurecnom moralu i poremecenom identitetu danasnjeg coveka i naseg drustva opterecenih neizvesnoscu i razlicitim izazovima egzistencijalnog trenutka u kojem postoje. Nova Kovaceviceva drama, po mnogim elementima knjizevne strukture, posebno po tematskoj aktuelnosti, po slozenim odnosima medju profilisano izgradjenim dramskim likovima, po bogatim narativnim elementima teksta i neocekivanim dramaturskim obrtima u njemu, prevazilazi sadrzinske i znacenjske okvire dosadasnjih pozorisnih dela ovog autora. Jos jednom potvrdjujuci i u prostoru savremenog Beograda pronalazeci dramu apsurda i groteske u kojima zivi danasnji covek, iz kojih u osnovi proizilaze sva njegova ranija pozorisna dela, Kovacevic je u Generalnoj probi samoubistva nasu neposrednu stvarnost video kao mnogostruko isprepletenu igru razlicitih zivotnih i knjizevnih zanrova  kao dramu u drami, tragediju u komediji, satiru u groteski, farsu u tragediji. Njegova drama zapravo je simbolicna tragikomedija danasnjeg vremena, koja umnozenim, dobrovoljnim ili nametnutim ulogama koje nose njeni protagonisti pokazuje do kojeg stepena odbrambenih mehanizama je prinudjen da se spusti covek naseg vremena i prostora da bi opstao u tragediji apsurda i agresije ciji je bespomocni svedok. Stoga se Generalna proba samoubistva, po svojoj slozenosti i semantickoj dubini, moze smatrati, kako i sam autor sugerise, njegovom dosad najbolje napisanom dramom.