Roman Milice Jakovljevic, poznatje kao Mir-Jam, obelezili su knjizevnost izmedju dva rata. Naizgled povrsno i leprsavo stivo, protkano neznim osecanjima i vecitom temom svih pisaca, ljubavlju, nudi presek zbivanja u Srbiji tridesetih godina proslog veka. Sa njom u srpsku knjizevnost ulaze zene i grad. Ako su nasu raniju prozu obelezili selo i muskarci, Mir Jam se otvara za citav jedan malo poznati svet. Za ubrzano bilo urbane sredine i za suptilne titraje duse zene koja vise nikada nece biti seoska domacica i majka, vec osvaja novi zivotni prostor i bori se za nove vidike. Milica Jakovljevic (poznata pod pseudonimom Mir Jam) je bila srpska knjizevnica, rodjena 22. aprila 1887. u Jagodini. Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu, a nakon Prvog svetskog rata seli se u Beograd. Novinarsku karijeru zapocinje u Beogradskim Novostima i nastavlja u Nedeljnim Ilustracijama. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je vise ljubavnih prica i romana. Laki, ljubavni sadrzaji kao i jednostavan, cesto sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedjuju njenim romanima stalnu popularnost. Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autenticno docaravanje zivota i vrednosti gradjanske klase u medjuratnoj Jugoslaviji, koje Milici Jakovljevic donosi naziv Dzejn Ostin srpske knjizevnosti. Milica Jakovljevic, sestra Stevana Jakovljevica (pisca dela Srpska trilogija) govorila je ruski i francuski jezik, i iako je pisala o ljubavi i braku, nikad se nije udavala. Umrla je u Beogradu, 22. decembra 1952.